Stare šibenske (a neke od njih su i tipično biogradske) izreke:
- E, jadni ti smo, ka i jesmo.
- Bleka bija, bleka osta.
- Sebe maže, a njega je zapuštala.
- Plače mižerju, a ne zna od obisti (di će ni šta bi).
- Ide ka tić, živi ka tić, i krepaće ka tić.
- Fali mu pet za učinit šest.
- Uzmi pope šta se da.
- Dolce, far niente. (Slatko je ništa ne raditi.)
- Otkad je infiša u bolest, sve je palo na moje špale.
- Ne vridi ni po boba.
- Nije isto stisniti i prdniti.
- Šta ih više mišaš, više smrdu.
- Ima noge ka duja špadi.
- Učini dobro, izi govno.
- Lipo je umra, samo je izdanija.
- Otega je papke.
- Život je robija.
- I, pi, veseli se, na ovi život poseri se.
- Najbolje je digniti sve četri u ariju.
- Sve je najbolje, kad mu je stađun.
- Za guzicu, na forticu.
- Neću likara, nego dok dur – dur.
- Traži posla, a moli Boga da ga ne nađe.
- Svaka škuža nađe muža.
- Ne skida se zimski halj, dok ne dođe misec maj.
- Zasviri i za pas zadi.
- Ko s dicon liga, popišan ustaje.
- Šta si zinija, ki nika stvar?
- Na koju si bužu ti izaša, a?
- Prošla je bunu i bunicu, a sad se pravi svetica.
- Niti smrdi, niti mrliši.
- Cili ga je život prala i šumprešavala, a sad ga pita i privrće. I bar da bi joj reka fala!
- Dobro se drža za svoje godine, sve dok mu nije pa život.
- Uzmi tuđu kokošicu, a svoju veži za nožicu.
- Kraj nje je bija kuco gobo.
- Šta si se obisija, ki nika stvar.
- Stani di si, jer ni za di si – nisi.
- Žuti žutuju, a crveni putuju.
- Platićeš laštru, kad dođeš kući.
- Namećija se na lipo, pa mu se sad teško skalati s konja na magarca.
- Naučija je ništa ne raditi, pa ga je ovo sad puno bacilo unazad.
- Namirali su joj ga, namirali, ali ona ni čuti.
- Manje, a slađe.
- Šta’š brže, to’š sporije.
- Izija mu magarac libre.
- Šparati triba za crne dane, jer doći će Susvita.
- Vas je ki gola voda. Zapuva se i upotija, da sve izlazi iz njega.
Nastavi niz…
P. S. Sve skupa, uključujući i fotografiju, pronašla na Facebook stranici „Šibenik u fotografiji jučer, danas, sutra“.